Shoot if you dare

   Neuzvraćena ljubav često nas baca u očaj bez mogućnosti oporavka. Ceo život ce nas izjedati ono što nam je otelo bolni krik sa usana. Beskrajno čekanje one kojoj ne dozvoljavamo da izađe iz našeg srca, cepaće nas na milion delova.
   Svaki sekund koji provede sa drugim činiće da se osećaš mrtvo. A moraš da ćutiš. Iskazivanje emocija nije opcija. Vreme, ljdui, pa čak i ti sam, predstavljaće prepreke u pokazivanju onoga što te tišti. Sve dok ne dođeš do tačke pucanja. A nemaš kome da se obratiš. I da imaš, ne bi. Tvoja spoljašnjost je spokojna, bez žara, i ništa te ne može odati. I tako ćeš kopniti tiho, sa vatrom u srcu koju niko ne može ugasiti.
Ceo život ćemo se sustretati sa borbom između organskog i neorganskog, unjutrašnjeg i spoljašnjeg. I tu nema pobednika. I da ga ima, bio bi van okvira koje je neko za nas osmislio, pa bi tako bio odstranjen. U njemu će proraditi bunt koji će mu pomoci da preživi van te društvene crte.
   Jer umetnik ne živi sa gomilom. Živi sam ili sa ljudima sličnim njemu, ljudima koji ne prihvataju obično.

Nataly

 Snovi predstavljaju naša maštanja, želje, strepnje, strahove. To su misli koje ne iznosimo javno i koje ponekad krijemo i od sebe samih.
   Ne može svako da ostvari svoje snove, da l' zbog okoline, odredjenih situacija ili svoje nesposobnosti. Ti snovi blede, nestaju. Oni su suprotnost onih snova koji su svakim danom sve veći, i koje neko živi. Njihovo ostvarenje donosi beskrajnu sreću, a gubitak istih pad na dno. Možemo ih izgubiti na putu života, negde izmedju sreće i upornosti.
   Neko stremi ka uspehu, neko ka sreći, neko ničemu. Ti ljudi su najprazniji. Ni ne pokušavaju da se bore protiv sveta. Samo puste svoje snove da odšetaju. Ali zalutali snovi naći ce nekog upornog, poletnog čoveka koji ce probiti prepreke i oklop života i dobiti ono što želi. Iako me realnost lomi i svoju surovist mi stalno pokazuje, imam svoje sklonište. Moja sveska u kojoj su moji pranovi za budućnost, bližu ili dalju, svaki dan je punija i šarenija zbog planova i želja koje u nju zapisujem. I najsrećnija sam kada neku stavku štikliram kao ispunjenu. Ali i dalje stoje one netaknute, nepomične. One se bore protiv ostvarenja. Ali neće doveka ostati tako pusta, svojim ostvarenjem dobiće smisao, ovako su samo crna slova na papiru. A kada ih ispunim prestavljaće svaki moj osmeh i podstrek da ispišem neke nove, još veće i ambicioznije.

Nataly

Opalo lišće. Bare. Tmurno vreme. Tmurni prolaznici. Tužno nebo. Tužna ona.
Škripa cipela dok gazi po trotoaru. Njen pogled prikovan mislima o njemu, njima, svemu. Diže pogled kako se ne bi stopila sa tamom pločnika. Kiša je sprala njene snove, ali ne i njenu tugu. Počinje pljusak. Iako ima kišobran, ne otvara ga, želi da uživa u momentu. Voli miris kiše i zvuk kapljica dok udaraju o beton.
Ulazi u obližnji kafić kako bi se okrepila šoljom tople čokolade. Kako ispija prvi gutljaj, toplina joj se širi celim telom. Dok gleda kroz prozor, nešto joj zapada za oko. Spušta solju, stavlja naočare, i dok pokušava da razazna siluetu kroz kišu koja lije kao iz kabla, ona shvata... Prepoznaje ga po hodu. Kako i ne bi, tolike godine su hodali jedno uz drugo, kao sinhronizovani.
Čuje vrata kafića. Pokušava da ostane mirna. Ne uspeva joj. "U glavi grmljavina, u srcu vatromet." Da li on čeka nekog? Ili je, kao i ona, samo došao na šolju topline? Jedini slobodan sto je pored njenog. Sudbina, šta li je? On seda. Ona se pravi da ga ne vidi. Tako dobra glumica pred publikom, tako loša pred njim. Primetio ju je. Zove je, i na pomen svog imena ona se trže. Odavno nije čula melodiju tog glasa. Okreće se i pokušava sto pribranije da odgovori. Posle par kulturno razmenjenih reči, on je pita da mu se pridruži, na šta ona pristaje. U glavi joj je zbrka i ona se gubi u njegovim očima. A onda joj pogled pade na okrugli, zlatni predmet na njegovom prstu. I nešto je u njoj tad puklo. Slomila se. I kao da je video tak krah u njenom pogledu, on je upita kako je.
"Dobro sam. Ili sam loše. Ne znam. Ne znam kako sam i ne znam kako treba da budem. Sa tobom je otišlo i pola mene, a druga polovina kao i da ne postoji. Ne funkcioniše. Ne živim, samo preživljavam. Svaku noć mi je jastuk mokar od sećanja na tebe. I svaka uspomena me lomi. Gde god da pogledam, šta god da pomislim, svuda si. Opet ti i uvek ti. Pokušala sam da te zgužvam kao list papira i bacim pored puta kao žvrljotinu, ali nisam uspela, ostao si mi u džepu kao teret koji nosim svuda sa sobom. Moja nedovršena pričo."
Razvukla je jedva primetan osmeh i pogledala ga u oči, kao da želi da ga uveri u ono što ce upravo reći: "Dobro sam."

Nataly