Shoot if you dare

Nasa facebook stranica, Indigo spirit. 

-Pozelis li nekad da odes odavde? Od ovog grada. Ovih ljudi. Svega. -Gde bih otisao? -Negde drugde. -A, gde je to? -Daleko od svega sto poznajes. Zar ne pozelis da probas nesto novo? -Ja svaki dan radim nesto novo. Meni je svaki dan drugaciji. -Kako uspevas? -Imam svoj svet. -Znaci, kad nastane neki problem, bezis pod pokrivac maste? -Ja nikada ne bezim. -Cemu onda sluzi ta tvoja imaginacija? -To mi je potpora u svetu imbecila koji ne znaju prave vrednosti i kojima moral nije poznat. Pomaze mi da se izborim sa ljudima koji su davno izgubili svoju svrhu. -Drzak si. -Nisam. Serviram ti stvarnost kao takvu. -Previse je surova. -To je zivot. -Mogu li ja u taj tvoj svet? -Zar nije zanimljivije da stvoris svoj? -Ne znam kako. -Lako je. Prestani da budes slepi pratilac i postani samouvereni vodja. Oboj po neki sivi dan. Radi ono sto volis. Budi surova kad je u pitanju ostvarenje tvojih snova. Razmisljaj kao da je sve na tvojoj strani. I sve ce se sloziti. Sve ce doci na svoje mesto. Ali ne zaboravi da se boris. Ne zaboravi kako da se suprotstavis svemu sto ti nametnu. Ne zaboravi da ces tada preci granicu, i ne kreci na taj put ako nisi spremna da branis note svojih reci i raznolikost svog uma. Ne zaboravi da ovaj svet ne prasta nikome.

Nataly

Nezna i brza melodija ju je uspavala, kao sto je nekad cinila njena majka. Polu zatvorenim ocima gledala je u plafon, beo poput njene koze i hladan kao njeno srce.
Zatvorila je oci, i vratila se osamnaest meseci u proslost, kada je njen zivot bio ispunjen, kada je on bio njen.
Zivela je u svojoj proslosti, u svom secanju. Slab osmeh koji se jedva primecuje osvetlio je njeno lice za kratko vreme.
I od jednom, vraca se u sadasnjost. Jedna suza. Dve suze. Njene blede obraze prekrivali su tragovi slanih bisera. Takav zivot joj je postao navika, bila je kao lutka bez duse. Bezbrojna pitanja su joj tutnjala kroz glavu, pitanja bez odgovora.
S njim je upoznala ljubav, razlog njenog postojanja. Da bi joj on sve to kasnije iscupao, i poneo sa sobom njenu polovinu, onu koja ju je drzala u zivotu.
Uspavanka je prestala. Kisa je zavrsila svoj spektakl. Njen svet se ponovo srusio pretvarajuci se u rusevine.
Otvorila je svoje bezivotne crne oci i poslednji put ugledala nebo kroz svoj prozor. Bila je spremna da pobegne, nije imala dovoljno snage za zivot bez njega. I poslednji put je izgovorila njegovo ime i napokon zatvorila oci. Zauvek. 

Layla 

    Kako preživeti u ovom svetu gde se s mukom budimo jer znamo da smo nepoželjni? Kako opstati u okolini koja ubija kreativnost?
Da nemam svoj, odavno bih poludela u ovom svetu. Ovde ne mogu biti ono što jesam. Ne smem imati svoje ja. Kršim zakon ako kažem šta mislim. Ni u kom slučaju ne smem se istaći. Ne smem štrčati u gomili. Ako ne ostanem u obliku po kom su me izvajali, škartiraće me i baciti. Ali neću da budem rob društva. Neću da se uklapam u kalup. Ja nisam olupina koju je neko programirao.
Ja sanjam.
Maštam.
Želim.
Osećam.
Moji snovi jači su od njihovih zakona. Moja mašta je iznad njihove stvarnosti. Moja želja pomoći će mi da im se suprostavim. Moja osećanja sprečiće ih da od mene naprave hladnog robota.
    Daj mi ruku. Pođimo na neka bolja mesta, lepše predele. Hajde da upoznamo neke nasmejanije ljude. Hajde da doživimo srećnija jutra. Hajde da se borimo.

Nataly

  Oduvek sam bila mastovito dete, gledala svet drugacijim ocima, lepsim , sjajnijim.
Ljubav je za mene predstavljala drugi univerzum, tamo gde cu naci mir koji sam oduvek i trazila.
A onda sam tebe upoznala, fascinirao si me, odusevljavao , I svaki dan ispunjavao novim osecanjima.
Mislila sam da sam bila spremna,spremna da volim I da budem voljena.
Ali izgleda da sam se prevarila ili jednostvano samu sebe lagala, ipak ne verujem  u  te price koje se srecno zavrsavaju.  Nisam nalik princezama u bajkama, samo sam jedna obicna devojka. 

obicna? Sta to tacno znaci? Ni sama ne znam, mozda to znaci biti kao ja.
 -Lucy!
Njegov glas grub ali tako nezan me je zvao.
 -lucy, sacekaj me.
Nisam htela da mu vidim oci, taj komad zimskog neba pun ljubavi.
Bio je siguran u svoja osecanja dok sam ja bila uplasena macka.
 -Za ime boga sacekaj me!
Evo ga, tu pored mene, nisam mogla daleko pobeci.
 -sta se desava?.
Pitao me

Sta se desava ? sta se desava !  desava se da nisam spremna.
 -pricaj mi molim te.
 -ne mogu.
 -sta to ne mozes ?
Za sve sam ja kriva, trebalo je da se udaljim od pocetka, da mu dam do znanja da duboko u sebi ne verujem u  ljubav .
Samo sam kao svaka devojka  pozelela da to imam, ali ne mogu , plasim se, plasim se price bez srecnog kraja, plasim se.
 -ne mogu vise nista, ovo…
 -zasto me ne mozes voleti  kao sto ja tebe volim ?
Pogledala sam ga poslednji put, resila sam da odlazim daleko od njega, jer nisam spremna.

 kako mogu da te volim kada se plasim pada. ostavila sam ga, odbacila sam ljubav.

Layla 

  "Pre nego sto me napustis zapamti ovo, ponekad mislis da je beg jedino pravo resenje, ali vidis, gresis, jer tada postajes kukavica I jednostavno odbijas da pogledas istinu u oci. Preklinjam te da mi das jos jednu sansu, da ti dokazem da ovaj zivot nije tako los, da ima i onog dobrog, molim te ostani sa mnom, nemoj mi okrenuti ledja."

“ Zasto me sprecavas da odem?.”

“Zato sto, kao sto sam rekla, sreca je retka, a ti si moja sreca!.”

“Sebicna si, jesi li svesna toga ?. ”

”Postala sam takva da bih prezivela.”

”a kako ja da prezivim?.”

”ne…ne znam.”

”Zbogom Karmen.”

”Ne ostavljaj me.”

”Moram.”

”U stvari, ti si sebican !.”

”Znas, bezanje je moj nacin prezivljavanja…”

Layla. 

Šta ako kažeš ono što misliš?
Šta ako uradiš ono što želis?
Šta ako priznaš da grešiš?
Šta ako odeš kad treba?
Šta ako se potrudiš više?
Šta ako se usudiš da budes svoj?
Šta ako...

Ali nećeš reći ono misliš, niti ćeš uraditi ono što želiš. I nećeš priznati da grešiš i nećeš otići kad treba. Nećes se ni truditi više, a nećeš ni ostati svoj...
Pričaćeš ono što ti kažu da govoriš, radićeš ono što oni budu želeli. Nikada nećes praviti greške. Pristajaćeš na manje, i nećeš se boriti za sebe.

I izgubićeš sebe...

   Nataly

 Kako je lep. Kako je samo lep... Ima savršenu kožu. I njegove ruke koje mi pružaju zagrljaj u kom bih mogla umreti. Usne koje dodiruju moje usne, i tako mi ulepšaju dan. Obožavam da osetim njegov pogled na sebi. Tako mi prija. Sve sa njim mi prija, sve mi godi. Sve sem rastanka. Iako znam da ću ga ubrzo videti, kad mu vidim leđa, deo mene s njim odlazi.
I sada, dok ga gledam kako spava, kako mu se polako dižu i spuštaju grudi, želim da ostanem tu zauvek. Tu gde se osećam najsigurnije i gde znam da mi ništa ne moze oduzeti ovaj komad raja.
Ne želim da ga budim. Tako je smiren.
Dok otvara sanjive oči, zahvaljujem Bogu na svakom trenutku koji mi je poklonio sa njim. Jer sa njim je sve dragoceno. Nezamenljivo. Divno. Neprocenjivo. I uživam u tome što mu iznova ukrašavam lice osmehom i poljupcima. Njegova sreća me čini srećnom.

Nataly

Ulica. Mrak. Slabo ulično svetlo i mesečina osvetljavaju joj put do njenog sna. Do njega. U mraku već vidi njegovu siluetu. Sva drhti, njegova blizina je kriva za to. Srce skakuće kao malo dete.
Te oči, taj pogled...
Mora ostati smirena, on ne sme primetiti koliko je nervozna.
Pozdravljaju se.
Njegov kez omamio je njene usne da se razvuku u prelep osmeh. Da li on zna koliko je očarava?
Šetaju.
Oboje zbunjeni, ćute. On probija led i počinje priču. Već su se opustili, smeju se. Ona ga gleda zaljubljeno i pita se da li on primećuje taj pogled. Prstom joj pokazuje na obližnje stepenice. Seo je bliže njoj. Odjednom, nastala je ona tišina. Polako je svoje usne naslonio na njene. Tog trenutka, sve oko njih je nestalo i kao da se vazduh između njih zaustavio. Čuli su samo otkucaje onog drugog. Zagrilio ju je kao da više nikada ne želi da je pusti.
Nije je poznavao dugo, ali uvukla mu se pod kožu. Svaki njihov susret bio je poseban. Držao ju je kao malo vode na dlanu. Bio je divan prema njoj.
"Volim te." "I ja tebe." Sa samo dve reči ulepšao joj je dan. Sa samo tri usrećila ga je kao nijedna do sada jer je znao da govori od srca.
Kao i u svakoj vezi, postojali su problemi. Ljubomora, svađe, sve ih je odjednom snašlo. Taj osećaj da su strani jedno drugom bio im je nepoznat. Crni oblak stalno se nadvijao nad njih. Pokušali su da prebrode sve to. Prepreke su bile sve teže. Nekada jaki kao asfalt, sada su pucali kao komad stakla...

Nataly

Nekad mi ne prija ni muzika. Ni zvuk kapljica kiše koje dobuju po prozoru me ne opušta. I retko se smejem onako iskreno. Sve su to grčevi, izvajani mojom dobrom glumom.
Čudno je kako ti se život promeni za par nedelja. Kako počnes da radiš stvari za koje si do skoro pričao da nikada nećeš učiniti, kako razmišljaš na način na koji nikada do sada nisi razmišljao. Kao da se onaj stari ti sakrio duboko u tvojoj duši, a ti ne znaš da li da kreneš u potragu za njim, ili da ostaneš ovakav kakav si sad. Jer nekad si sebi dobar ovako. Mada, moraš priznati, retki su to momenti. Momenti kada pogledaš u ogledalo i zapravo ti se svidi tvoja sadasnjašnja ličnost.
Ponekad se zapitam kako sam postala ovakva. Šta me je to promenilo? Šta mi je to promaklo? Kopka me činjenica da nisam uvidela tako bitnu sitnicu. Šta se to u meni prelomilo pa sam ovakva?

Nataly

 Ja sam samo glumac u ovom surovom svetu, igrajuci svoju  ulogu najbolje sto umem da bi bio  voljen.Svakog jutra biram novu masku, pricu, onu koju cu ziveti ovaj dan.
 Secam se vremena kada sam morao da glumim decka bez srca koji napusta svoju devojku, ili  onda kada sam bio buntovni tinejdzer koji je zeleo paznju svog oca pijanice.
 Smesno je kako se svi pravimo da ne primecujemo komicnost ovog sveta.
 Cak se i ne secam ko sam ja u stvari; decak za kog je svet samo bio igra.

 Sta me promenilo?
 Skola?
 Okolina?
 Snovi?
 Verujem da me sve ovo promenilo.
 Da li je postala navika, potreba, bolest da ne budem ono sto sam.
 I ako se svaki dan pitam isto pitanje, evo me spreman sam, osmeh je na mestu, moje  raspolozenje takodje.

 Izlazim, i zapocinjem svoju igru.

 Ko zna mozda jednog dana osvojim Oskar...

 Layla 

  Kada se prisecam te noci, tuga me obuhvata jer nisam uticala na tvoju odluku. Bila sam samo  jedan tih glas pred galame tvoje patnje.

 Zasto? Zasto me nisi verovao da je zivot lep, ili moze biti…

 Danas sam postala lutalica na  ovom svetu, senka nase proslosti, ali sam ipak uspela da  skupim hrabrost i da dodjem tamo gde si zarobljen, tu gde su te zakopali, gde su nas zakopali.

 Znam da kasnim, da me vec odavno ocekujes, ali nisam mogla pre jer nisam imala snage.

 Evo vec pet godina razmisljam, i razmisljam, ne jedem, ne sanjam, i  za to si ti kriv, ili mozda  ja?

 U stvari ne znam vise ko je od nas dvoje kriv, da li si  ti zbog tvoje tvrdoglavosti  ili ja zbog  toga sto nisam uspela da ti obojim zivot, nazalost  nikad necu saznati.

 Mrzim te! Jer si odlucio da me ostavis sama sa tvojim mirisom, jer nisi verovao u moje reci  “Da je sve moguce, I da mozemo da budemo srecni”.

 Mrzim te! Jer si odlucio da popijes te proklete tablete!

 Mrzim te!jer ne mogu bez tebe.

 Tvoje reci me prate kao proklestvo  “Ana, ne brini, vreme leci sve” Ne! Vreme je samo  pogorsavalo stvari.

 Postala sam izbledela slika, jer bez tebe je moja sudbina zaledjena, bez tebe moje srce ne  kuca, i zbog toga te mrzim, i mrzim sebe sto te volim !

  Layla 

  "Bilo je nekada davno..." tako je svaka bajka u mom detinjstvu pocela, te price su me terale da svake noci mastam o dalekom carstvu, o magiji. Sto vise rastem i sazrevam moji snovi se menjaju, nisu vise detinjasti. Ali ponekad mislim da nisam spremna da ustanem i da krenem u ostvarenje svojih snova, jos uvek ima vremena.

      Stvarnost- rec koja se razlicito protumaci kod svakog od nas.

  Danas pisem sastav cije je tema "sta sanjam i sta mi se desava" i na to ne mogu tako lako odgovoriti, jer zivim paralelno u dva sveta, prvi je onaj gde sam ucenik srednje skole, gde ne razmisljam toliko koliko ostali razmisljaju o buducnosti. Na ovom svetu sam sama, jer takvi smo mi, covek zivi sam u svom srcu , u svojoj masti. 

 Kada stignem u svoj dom, ususkam se u svojoj postelji, sklopim oci i predstava pocinje.Sanjam bez granice, zivim, tesim se. Ali ipak svako dobro ima svoj kraj, probudim se spremno da nastavim svoju ulogu. Pogledam se u ogledalo i spremam svoju masku, svoj tako zvani osmeh, pogledam se ponovo i tajno se nadam da ce me neko razotkriti. Jer cu jedino tako uspeti napokon da ostvarim svoje snove i da izjednacim moja dva sveta. 

 Layla 

   Neuzvraćena ljubav često nas baca u očaj bez mogućnosti oporavka. Ceo život ce nas izjedati ono što nam je otelo bolni krik sa usana. Beskrajno čekanje one kojoj ne dozvoljavamo da izađe iz našeg srca, cepaće nas na milion delova.
   Svaki sekund koji provede sa drugim činiće da se osećaš mrtvo. A moraš da ćutiš. Iskazivanje emocija nije opcija. Vreme, ljdui, pa čak i ti sam, predstavljaće prepreke u pokazivanju onoga što te tišti. Sve dok ne dođeš do tačke pucanja. A nemaš kome da se obratiš. I da imaš, ne bi. Tvoja spoljašnjost je spokojna, bez žara, i ništa te ne može odati. I tako ćeš kopniti tiho, sa vatrom u srcu koju niko ne može ugasiti.
Ceo život ćemo se sustretati sa borbom između organskog i neorganskog, unjutrašnjeg i spoljašnjeg. I tu nema pobednika. I da ga ima, bio bi van okvira koje je neko za nas osmislio, pa bi tako bio odstranjen. U njemu će proraditi bunt koji će mu pomoci da preživi van te društvene crte.
   Jer umetnik ne živi sa gomilom. Živi sam ili sa ljudima sličnim njemu, ljudima koji ne prihvataju obično.

Nataly

 Snovi predstavljaju naša maštanja, želje, strepnje, strahove. To su misli koje ne iznosimo javno i koje ponekad krijemo i od sebe samih.
   Ne može svako da ostvari svoje snove, da l' zbog okoline, odredjenih situacija ili svoje nesposobnosti. Ti snovi blede, nestaju. Oni su suprotnost onih snova koji su svakim danom sve veći, i koje neko živi. Njihovo ostvarenje donosi beskrajnu sreću, a gubitak istih pad na dno. Možemo ih izgubiti na putu života, negde izmedju sreće i upornosti.
   Neko stremi ka uspehu, neko ka sreći, neko ničemu. Ti ljudi su najprazniji. Ni ne pokušavaju da se bore protiv sveta. Samo puste svoje snove da odšetaju. Ali zalutali snovi naći ce nekog upornog, poletnog čoveka koji ce probiti prepreke i oklop života i dobiti ono što želi. Iako me realnost lomi i svoju surovist mi stalno pokazuje, imam svoje sklonište. Moja sveska u kojoj su moji pranovi za budućnost, bližu ili dalju, svaki dan je punija i šarenija zbog planova i želja koje u nju zapisujem. I najsrećnija sam kada neku stavku štikliram kao ispunjenu. Ali i dalje stoje one netaknute, nepomične. One se bore protiv ostvarenja. Ali neće doveka ostati tako pusta, svojim ostvarenjem dobiće smisao, ovako su samo crna slova na papiru. A kada ih ispunim prestavljaće svaki moj osmeh i podstrek da ispišem neke nove, još veće i ambicioznije.

Nataly