Slobodna dusa.
Neuzvraćena ljubav često nas baca u očaj bez mogućnosti oporavka. Ceo život ce nas izjedati ono što nam je otelo bolni krik sa usana. Beskrajno čekanje one kojoj ne dozvoljavamo da izađe iz našeg srca, cepaće nas na milion delova.
Svaki sekund koji provede sa drugim činiće da se osećaš mrtvo. A moraš da ćutiš. Iskazivanje emocija nije opcija. Vreme, ljdui, pa čak i ti sam, predstavljaće prepreke u pokazivanju onoga što te tišti. Sve dok ne dođeš do tačke pucanja. A nemaš kome da se obratiš. I da imaš, ne bi. Tvoja spoljašnjost je spokojna, bez žara, i ništa te ne može odati. I tako ćeš kopniti tiho, sa vatrom u srcu koju niko ne može ugasiti.
Ceo život ćemo se sustretati sa borbom između organskog i neorganskog, unjutrašnjeg i spoljašnjeg. I tu nema pobednika. I da ga ima, bio bi van okvira koje je neko za nas osmislio, pa bi tako bio odstranjen. U njemu će proraditi bunt koji će mu pomoci da preživi van te društvene crte.
Jer umetnik ne živi sa gomilom. Živi sam ili sa ljudima sličnim njemu, ljudima koji ne prihvataju obično.
Nataly