Plasim se...
Oduvek sam bila
mastovito dete, gledala svet drugacijim ocima, lepsim , sjajnijim.
Ljubav je za mene predstavljala drugi univerzum, tamo gde cu naci mir koji sam
oduvek i trazila.
A onda sam tebe upoznala, fascinirao si me, odusevljavao , I svaki dan ispunjavao
novim osecanjima.
Mislila sam da sam bila spremna,spremna da volim I da budem voljena.
Ali izgleda da sam se prevarila ili jednostvano samu sebe lagala, ipak ne
verujem u te price koje se srecno zavrsavaju. Nisam nalik princezama u bajkama, samo
sam jedna obicna devojka.
obicna? Sta to tacno znaci? Ni sama ne
znam, mozda to znaci biti kao ja.
-Lucy!
Njegov glas grub ali tako nezan me je zvao.
-lucy, sacekaj me.
Nisam htela da mu vidim oci, taj komad zimskog neba pun ljubavi.
Bio je siguran u svoja osecanja dok sam ja bila uplasena macka.
-Za ime boga sacekaj me!
Evo ga, tu pored mene, nisam mogla daleko pobeci.
-sta se desava?.
Pitao me
Sta se desava ? sta se desava ! desava se da nisam spremna.
-pricaj mi molim te.
-ne mogu.
-sta to ne mozes ?
Za sve sam ja kriva, trebalo je da se udaljim od pocetka, da mu dam do znanja
da duboko u sebi ne verujem u ljubav .
Samo sam kao svaka devojka pozelela da
to imam, ali ne mogu , plasim se, plasim se price bez srecnog kraja,
plasim se.
-ne mogu vise nista, ovo…
-zasto me ne mozes voleti kao sto ja tebe volim ?
Pogledala sam ga poslednji put, resila sam da odlazim daleko od njega,
jer nisam spremna.
kako mogu da te volim kada se plasim pada. ostavila sam ga, odbacila sam ljubav.
Layla