Shoot if you dare

  Kada se prisecam te noci, tuga me obuhvata jer nisam uticala na tvoju odluku. Bila sam samo  jedan tih glas pred galame tvoje patnje.

 Zasto? Zasto me nisi verovao da je zivot lep, ili moze biti…

 Danas sam postala lutalica na  ovom svetu, senka nase proslosti, ali sam ipak uspela da  skupim hrabrost i da dodjem tamo gde si zarobljen, tu gde su te zakopali, gde su nas zakopali.

 Znam da kasnim, da me vec odavno ocekujes, ali nisam mogla pre jer nisam imala snage.

 Evo vec pet godina razmisljam, i razmisljam, ne jedem, ne sanjam, i  za to si ti kriv, ili mozda  ja?

 U stvari ne znam vise ko je od nas dvoje kriv, da li si  ti zbog tvoje tvrdoglavosti  ili ja zbog  toga sto nisam uspela da ti obojim zivot, nazalost  nikad necu saznati.

 Mrzim te! Jer si odlucio da me ostavis sama sa tvojim mirisom, jer nisi verovao u moje reci  “Da je sve moguce, I da mozemo da budemo srecni”.

 Mrzim te! Jer si odlucio da popijes te proklete tablete!

 Mrzim te!jer ne mogu bez tebe.

 Tvoje reci me prate kao proklestvo  “Ana, ne brini, vreme leci sve” Ne! Vreme je samo  pogorsavalo stvari.

 Postala sam izbledela slika, jer bez tebe je moja sudbina zaledjena, bez tebe moje srce ne  kuca, i zbog toga te mrzim, i mrzim sebe sto te volim !

  Layla