Neko drugi...
Nekad mi ne prija ni muzika. Ni zvuk kapljica kiše koje dobuju po prozoru me ne opušta. I retko se smejem onako iskreno. Sve su to grčevi, izvajani mojom dobrom glumom.
Čudno je kako ti se život promeni za par nedelja. Kako počnes da radiš stvari za koje si do skoro pričao da nikada nećeš učiniti, kako razmišljaš na način na koji nikada do sada nisi razmišljao. Kao da se onaj stari ti sakrio duboko u tvojoj duši, a ti ne znaš da li da kreneš u potragu za njim, ili da ostaneš ovakav kakav si sad. Jer nekad si sebi dobar ovako. Mada, moraš priznati, retki su to momenti. Momenti kada pogledaš u ogledalo i zapravo ti se svidi tvoja sadasnjašnja ličnost.
Ponekad se zapitam kako sam postala ovakva. Šta me je to promenilo? Šta mi je to promaklo? Kopka me činjenica da nisam uvidela tako bitnu sitnicu. Šta se to u meni prelomilo pa sam ovakva?
Nataly